Informacione Tehnologije - Srbija

Svaki drugi građanin Srbije koristi računar

Rasprostranjenost računara u srpskim domovima povećana je u poslednjoj godini i to daje nadu da se situacija sa elektronskim opismenjivanjem kreće uzlaznom putanjom.

Kada je u pitanju elektronska pismenost, Srbija se nalazi na samom dnu liste evropskih zemlja. Međutim, zapanjuje podatak Eurostata da čak 44,7 odsto ispitanih građana naše zemlje nikada nije koristilo računar, kao i da još veći procenat, 56,4 odsto, nikada nije upotrebilo Internet, piše "Blic".

Da li zbog loše ekonomske situacije u zemlji koja traje decenijama ili zbog nejednake razvijenosti regiona naše zemlje, pojedini delovi Srbije gotovo potpuno su izolovani od savremenih tehnologija, dok drugi, iako nedovoljno u poređenju sa razvijenim zemljama, stalno napreduju.

"Brojke govore da je Srbija još na početku razvoja informacionog društva i da je potrebno savladati mnoge barijere na tom putu od razvoja infrastrukture, preko veće raspoloživosti hardverskih i softverskih potencijala, do svakako neophodnog obrazovanja. Potrebno je obezbediti minimalni nivo informatičke pismenosti svim stanovnicima, kako bi mogli da iskoriste sve prednosti koje upotreba ICT u svim domenima rada i poslovanja donosi uštede, veću efikasnost, udobnost i viši kvalitet života", objašnjava za "Blic" prof. dr Marijana Vidas-Bubanja, profesor u Višoj poslovnoj školi, koja je od 2005. do 2007. godine u ime Srbije predsedavala regionalnoj inicijativi "Elektronska jugoistočna Evropa" pod okriljem Pakta za stabilnost.

Rasprostranjenost računara u srpskim domovima povećana je u poslednjoj godini i to daje nadu da se situacija sa elektronskim opismenjivanjem kreće uzlaznom putanjom. Beležena procentima, uzlazna putanja vidljiva je u poslednjih nekoliko godina, pa je u 2009. to povećanje iznosilo šest odsto u odnosu na 2008, 12,8 odsto u odnosu na 2007. i čak 20,3 odsto u odnosu na 2006 godinu.

Slična situacija je i sa prenosnim računarima, popularnim laptopovima. Istraživanje pokazuje porast broja ovih kompjutera u 2009. godini za 3,5 odsto u odnosu na 2008. godinu. Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od regiona, pa u Beogradu iznosi 59,8 odsto, u Vojvodini 46,1 odsto, a u centralnoj Srbiji 41,3 odsto.

Razlike se mogu uočiti i kada se uporedi zastupljenost računara u urbanom i ruralnom delu Srbije - 56 spram 33,6 odsto. U odnosu na 2008. godinu, ovaj jaz se dodatno produbio. U prilog tome govore i stope rasta zastupljenosti računara u urbanom i ruralnom delu Srbije - u urbanom delu stopa rasta je 8,5 odsto, a u ruralnom, u odnosu na 2008, iznosi svega 2,4 odsto.

Istraživanje pokazuje da u Srbiji više od 1.450.000 ljudi poseduje Internet priključak, što deluje kao impozantna brojka, ali uzevši u obzir da naša zemlja ima oko sedam miliona stanovnika, nikako ne bismo mogli da budemo ponosni.

"Srbija ima internet penetraciju nivoa oko 34 do 35 odsto, što je manje od Hrvatske ili Makedonije, ali više od BiH i Albanije. U svakom slučaju, možemo da konstatujemo da se Srbija nalazi u digitalnom jazu kako prema nekim zemljama regiona, tako i prema članicama EU. Jer, cilj potpisane regionalne strategije razvoja informacionog društva - eSEE iz 2007. godine od 50 odsto Internet penetracije za region, još nije dostignut", komentariše za "Blic" Vidas-Bubanja.

U slučaju rasprostranjenosti interneta važnu ulogu igra i teritorijalna komponenta, pa je ona tako najveća u Beogradu i iznosi 48,6 odsto, nešto manja u Vojvodini sa 37,9 odsto i najmanja u centralnoj Srbiji 30,5 odsto.

Ekonomska komponenta je podjednako važna. Istraživanje pokazuje velike razlike u pogledu posedovanja Internet priključka ukoliko se pogleda struktura domaćinstava prema visini mesečnog prihoda. Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 600 evra (82 odsto), dok učešće domaćinstava s prihodom do 300 evra iznosi svega 17,9 odsto.